Click here for Myspace Layouts

BH SPORT

Dobrodošli na Blog koji ima za cilj da ukaže na sve negativnosti kao i na sve pozitivne stvari u našem sportu

13.08.2009.

Elvir Čolić : Treneri su me šetali od beka do napadača

Ri­jet­ki su fu­dbal­ski gur­ma­ni, ko­ji su u de­ce­ni­ja­ma iza nas os­ta­li ra­vno­du­šni na Mos­tar­sku ško­lu fu­dba­la. Ri­jet­ki su odo­lje­li go­lo­vi­ma Ba­je­vi­ća i Ha­lil­ho­dži­ća, od­bra­na­ma Ma­ri­ća, maj­sto­ri­ja­ma i fu­dbal­skim lu­kav­šti­na­ma Vla­di­ća, Sli­ško­vi­ća, Kaj­ta­za, Tu­cea. Ta­kav šarm, pri­znat će mno­gi, pos­to­jao je sa­mo Pod Bi­je­lim bri­je­gom. I sve pod pa­li­com le­gen­da po­put Ze­ke Će­ma­lo­vi­ća, Ze­ke Se­li­mo­ti­ća, Sa­le­ma Ha­lil­ho­dži­ća, Lea Hrvi­ća. „Pri­zvuk“ Mos­tar­ske ško­le pri­su­tan je os­tao sve do da­nas, is­ti­na u ma­njoj mje­ri ne­go za vri­je­me po­me­nu­tih le­gen­di, ali i na­kon ra­ta Evro­pom su ha­ra­li i ha­ra­ju Ko­dro, Bar­ba­rez, Sa­li­ha­mi­džić, Čus­to­vić, Vla­da­vić...ro­di­li su se ne­ki no­vi klin­ci po­put Ser­da­re­vi­ća, bra­će Ška­ljić, Ko­dre, Ćo­ri­ća, Čoli­ća, De­mi­ća...

 

Iz Ve­le­žo­vog ra­sa­dni­ka

 

Od­ga­ja­li su se i fu­dbal­sku abe­ce­du uči­li na šlja­ci u Sje­ver­nom lo­go­ru, jer svi­ma je ja­sno da je Ve­le­žu sva imo­vi­na Pod Bi­je­lim bri­je­gom, do­slo­vno odu­ze­ta. Uprkos ma­njku uslo­va, sa mno­go vo­lje i že­lje i sa bes­kraj­nim ta­len­tom, ka­ra­kte­ris­ti­čnim za mos­tar­sko po­dne­blje, na ve­li­ku sce­nu su je­dan za dru­gim do­la­zi­li po­bro­ja­ni mla­di­ći. Pre­dvo­dnik mla­đe gar­de, igrač ko­ji je još uvi­jek vje­ran dre­su Ve­le­ža je brzo­no­gi na­pa­dač El­vir Čolić, igrač sa sta­tu­som po­ten­ci­jal­nog re­pre­zen­ta­tiv­ca, strah i tre­pet za pro­ti­vni­čke gol­ma­ne. Mi­nu­lu po­lu­se­zo­nu je blis­tao, odlu­čio mno­ge klju­čne me­če­ve, u Ve­le­žo­voj grče­vi­toj bor­bi za op­sta­nak, a sja­jan niz nas­ta­vio je i u no­voj se­zo­ni.

 

- Bi­lo ne po­no­vi­lo se, za po­če­tak - ka­že Čolić te nas­tav­lja gdje je stao.

 

- Nes­hva­tlji­vo je te­ško igra­ti ka­da ti je sva­ka uta­kmi­ca od po­čet­ka do kra­ja po­lu­se­zo­ne klju­čna. Im­pe­ra­tiv po­bje­de u sva­kom me­ču je uzro­ko­vao ogro­man pri­ti­sak na sve igra­če, što je bi­lo go­to­vo ne­snoš­lji­vo. Za­mi­sli­te ka­ko je bi­lo tek mla­đim igra­či­ma po­put Ka­za­zi­ća, De­mi­ća, Du­ra­ko­vi­ća, Zo­lja, ko­ji­ma je to bi­la prva pra­va se­ni­or­ska se­zo­na. Ka­da sve­mu to­me do­da­te ne­re­gu­lar­nos­ti i mu­tne ra­dnje ko­ji­ma su se slu­ži­li dru­gi klu­bo­vi, tek tad shva­ti­te ko­li­ki po­dvig smo na­pra­vi­li.

 

Vi ste i u ta­kvim uslo­vi­ma us­pje­li pos­ti­ći de­set go­lo­va u če­trna­est me­če­va te izbo­ri­ti sta­tus re­pre­zen­ta­tiv­ca...

 

- Uvi­jek sam bio čvrst, znao ko­li­ko vri­je­dim i ko­li­ko mo­gu. U sve­mu je tre­ba­lo i ma­lo sre­će. Mo­ji go­lo­vi su plod igre ci­je­log ti­ma.

 

Za­ni­mlji­vo je da ste u omla­din­skim ka­te­go­ri­ja­ma igra­li sto­pe­ra, po­ne­kad de­snog bo­čnog...

 

- Da, bio sam u naj­vi­še na­vra­ta sto­per, i do­bro se sna­la­zio na toj po­zi­ci­ji. Bio sam dio je­dne od naj­bo­ljih po­sli­je­ra­tnih ge­ne­ra­ci­ja Ve­le­ža. U ju­ni­or­skoj kon­ku­ren­ci­ji smo bi­li dru­gi iza Ši­ro­kog bri­je­ga, ma­lo je fa­li­lo da bu­de­mo prva­ci. Dio te ge­ne­ra­ci­je osim me­ne bi­li su još i Oma­no­vić, Mu­jić, Ve­le­dar, Me­mić, Ha­dži­ome­ro­vić, Brkan, Krhan...Tre­ner nam je bio Enes Spa­hić.

 

Kod Še­šli­je bek

 

Prvi ste igrač iz te ge­ne­ra­ci­je ko­ji je sa Ve­le­žom po­tpi­sao pro­fe­si­onal­ni ugo­vor...

 

- Već na­re­dnog lje­ta, ka­da mi je is­te­kao ju­ni­or­ski staž, pri­klju­čen sam prvom ti­mu. Ta­daš­nji tre­ner Mi­lo­mir Še­šli­ja me iz po­čet­ka for­si­rao na de­snom bo­ku, a na­kon par tre­nin­ga i test uta­kmi­ca us­ta­lio sam se u prvih je­da­na­est. Te go­di­ne smo se pro­še­ta­li Prvog li­gom FBiH, i izbo­ri­li po­vra­tak u Pre­mi­jer li­gu.

 

U na­re­dne dvi­je se­zo­ne ste bi­li ve­ći­nom stan­dar­dan te izbo­ri­li po­ziv u mla­du re­pre­zen­ta­ci­ju BiH...

 

- Igrao sam i kod Še­šli­je i kod Ka­ra­be­ga, s tim što me Ka­ra­beg for­si­rao bli­že pro­ti­vni­čkom go­lu za ra­zli­ku od Še­šli­je. Po­ziv u mla­du re­pre­zen­ta­ci­ju je do­šao na­kon mo­jih do­brih iga­ra, i vje­či­to sam za­hva­lan se­le­kto­ri­ma Zu­ka­no­vi­ću, Ni­ki­ću, te Tu­li­ću.

 

U me­đu­vre­me­nu ste ima­li je­dan kra­ći izlet u Ze­ni­čki Čelik.

 

- Si­tu­aci­ja u Vel­žu u to do­ba ni­je bi­la sjaj­na, ni­je bi­lo nov­ca, igra­či su ma­hom odla­zi­li. Ja sam do­bio po­nu­du Čeli­ka, ko­ja je bi­la pri­ma­mlji­va i odlu­čio sam da odem. U Ze­ni­ci sam os­tao je­dnu po­lu­se­zo­nu. Bi­lo mi je li­je­po, ali ipak Ve­lež je Ve­lež i Mos­tar je Mos­tar, pa sam se odlu­čio za po­vra­tak.

 

Ibra­ko­vić i Spa­hić

 

Pos­to­ji li ne­ki tre­ner ko­ga is­ti­če­te u svo­joj ka­ri­je­ri?

 

- Svi tre­ne­ri s ko­ji­ma sam ra­dio su bi­li do­bri struč­nja­ci i do­bri lju­di. Ja bih ipak iz­dvo­jio sa­daš­njeg tre­ne­ra Ab­du­la­ha Ibra­ko­vi­ća. Pod nje­go­vom pa­li­com sam se pre­po­ro­dio. Ta­ko­đe mo­ram spo­me­nu­ti i tre­na­ra iz mla­đih da­na Ene­sa Spa­hi­ća-Ši­cu, s ko­jim sam os­tao u izvan­dre­dnim odno­si­ma, ta­ko da smo da­nas ve­li­ki pri­ja­te­lji.

 

Odi­gra­li ste meč za A re­pre­zen­ta­ci­ju u Uzbe­kis­ta­nu, po­tom bri­lji­ra­li u dre­su no­vi­nar­ske se­le­kci­je...

 

- Za­hva­lan sam se­le­kto­ru Bla­že­vi­ću što mi je uka­zao po­vje­re­nje u Uzbe­kis­ta­nu. Za­do­volj­stvo je bi­lo ra­di­ti s njim tih se­dam da­na. Na­dam se da će u bu­du­ćnos­ti bi­ti još po­zi­va.

 

Ve­lež je u no­vu se­zo­nu kre­nuo fu­rio­zno...

 

- Ima­mo za­is­ta do­bar tim, sa­či­njen od dva­de­se­tak izvan­re­dnih po­je­di­na­ca, pra­vi spoj is­kus­tva i mla­dos­ti. U Osma­na­gi­ću, Dža­fi­ću, Asi­mu Ška­lji­ću, Ha­dži­đul­bi­ću, Kne­že­vi­ću, Kaj­ta­zu smo do­bi­li pra­va po­ja­ča­nja. Tre­ner Ibra­ko­vić je sve po­slo­žio na naj­bo­lji mo­gu­ći na­čin, Upra­va ra­di odli­čno, ta­ko da ve­li­ki re­zul­tat u ovoj se­zo­ni ne­će bi­ti slu­ča­jan, op­ti­mis­ta je Čolić.

 

El­vir Čolić je ovog lje­ta bio naj­tra­že­ni­ji igrač Pre­mi­jer li­ge, ali je ipak odlu­čio da os­ta­ne u Ve­le­žu.

 

- Prvo ti­tu­la sa Ve­le­žom, pa odla­zak u inos­tran­stvo - ot­krio je svo­je že­lje za "San Sport" El­vir Čolić. Po­pu­lar­ni Čola je ovog lje­ta bio na me­ti Jang Boj­sa, Araua, Ži­li­ne, Bur­sa­spo­ra, a imao je i po­nu­de Sa­ra­je­va i Že­lje­zni­ča­ra.

 

Mos­tar­ski Dže­ko i Mis­ke

 

- To je već ma­lo te­že pi­ta­nje. Igrao sam sa mno­go ve­li­kih maj­sto­ra fu­dba­la, po­put Za­imo­vi­ća, Oba­da, Ve­la­gi­ća, Ša­bi­ća. Obad mi je mno­go po­mo­gao u mo­joj ka­ri­je­ri. Ipak ja bih iz­dvo­jio mla­dog Ri­ada De­mi­ća, s ko­jim se naj­bo­lje ra­zu­mi­jem na te­re­nu. Od pro­šlo­se­zon­skih de­set go­lo­va ko­je sam pos­ti­gao on je mi je asis­ti­rao u šest na­vra­ta, pa su nas ne­ki no­vi­na­ri po­če­li upo­re­đi­va­ti sa Dže­kom i Mi­si­mo­vi­ćem. To je igrač pred ko­jim je ve­li­ka ka­ri­je­ra i ve­li­ka je šte­ta što je da­nas zbog bo­les­ti van te­re­na. Ina­če van te­re­na se naj­vi­še dru­žim sa re­zer­vnim gol­ma­nom Mi­li­jem Ha­dži­ome­ro­vi­ćem