Click here for Myspace Layouts

BH SPORT

Dobrodošli na Blog koji ima za cilj da ukaže na sve negativnosti kao i na sve pozitivne stvari u našem sportu

17.08.2009.

„Rođeni“ nastavljaju uspješnu seriju

Ve­lež je u tre­ćem ko­lu Pre­mi­jer li­ge nas­ta­vio ta­mo gdje je stao u dru­gom. Is­ti­na, “ro­đe­ni” ni­su os­tva­ri­li tre­ći uzas­to­pni tri­jumf, ali bod sa sta­di­ona Ko­še­va iz sra­za sa Sa­ra­je­vom ima ne­pro­cje­nji­vu vri­je­dnost. Sja­jan de­kor pri­re­di­li su na­vi­ja­či oba klu­ba, ko­ji su zdu­šno, za­je­dni­čki po­čet­kom dru­gog po­lu­vre­me­na ot­pje­va­li ne­ka­daš­nju hi­mnu Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, “Je­dna si je­di­na...”.

 

Ako bi ocje­nji­va­li po­je­di­na­čno igra­ča po igra­ča na prvom mjes­tu je sva­ka­ko na­pa­dač Adin Dža­fić ko­ji je pos­ti­gao svoj tre­ći gol ove se­zo­ne. Na go­lu je bri­lji­rao Emir Ha­dži­đul­bić. Is­ku­sni «Ha­dži­ja» iz ko­la u ko­lo do­ka­zu­je da je za­si­gur­no je­dan od naj­bo­ljih gol­ma­na u Pre­mi­jer li­gi i ču­dno je to ka­ko ga se­le­ktor Bla­že­vić do sa­da ni­je pri­mje­tio s ob­zi­rom na de­fi­cit me­đu sta­ti­va­ma. Od­bra­na is­pred go­la Ha­dži­đul­bi­ća je ta­ko­đe bi­la na vi­si­ni za­dat­ka. Asim Ška­ljić ta­ko­đe iz me­ča u meč is­ka­zu­je re­pre­zen­ta­ti­vni po­ten­ci­jal. Po­red se­be je imao i Ner­mi­na Ka­di­ća, ko­ji je na Ko­še­vu za­si­gur­no izbo­rio mjes­to u prvih je­da­na­est za na­re­dne me­če­ve. Li­je­vo je bri­lji­rao Kaj­taz, a de­sno Kne­že­vić. Sre­di­nom te­re­na je su­ve­re­no go­spo­da­rio kvar­tet Ju­go - Za­imo­vić - Osma­na­gić - Čolić.

 

- Ovo mi je naj­dra­ži gol u mo­joj ka­ri­je­ri. Pre­sre­tan sam što sam po­go­dio mre­žu Ala­ima, u je­dnoj ova­ko ve­li­koj uta­kmi­ci. Žao mi je sa­mo što ni­je sve pro­te­klo u du­hu «fa­ir play-a». Mi­slim da Sa­raj­li­je u Mos­ta­ru ni­ka­da ne bi ima­le ova­ko loš do­ček kao što smo mi ima­li u Sa­ra­je­vu u su­bo­tu - ka­že stri­je­lac Dža­fić.

 

Mrlju na ve­li­ki der­bi sta­rih ri­va­la ba­cil­li su Mu­ha­med Dža­kmić, Emir Ja­njoš, fu­dba­le­ri Sa­ra­je­va, te još ne­ki fun­kci­one­ri bor­do klu­ba, ko­ji su u tu­ne­lu pre­ma svla­či­oni­ca­ma fi­zi­čki na­pa­li ve­znja­ka «ro­đe­nih», Ame­ra Osma­na­gi­ća.

 

- Dža­kmić me sa­če­kao u tu­ne­lu i odmah na­srnuo na me­ne. Ja sam se po­ku­šao bra­ni­ti, ali me on­da na­pa­lo još ne­ko­li­ko me­ni ne­po­zna­tih oso­ba. U ve­li­koj gu­žvi pri­mje­tio sam i još ne­kog čo­vje­ka u tre­ner­ci Sa­ra­je­va, kao i do­ma­ćeg fu­dba­le­ra Ja­njo­ša. Do­bio sam ne­ko­li­ko uda­ra­ca u gla­vu i ti­je­lo. Sva sre­ća pa je po­li­ci­ja bi­la bli­zu, jer do­is­ta sam mo­gao pro­ći i pu­no go­re - ka­že ra­zo­ča­ra­ni Osma­na­gić i nas­tav­lja.

 

- Po­se­bno sam ra­zo­ča­ran po­na­ša­njem Ja­njo­ša, ko­ga odli­čno po­zna­jem sa re­pre­zen­ta­ti­vnih oku­plja­nja i od ko­ga sam mo­gao sa­mo oče­ki­va­ti da me u ova­kvim mo­men­ti­ma za­šti­ti - ka­zao je Osma­na­gić za «San» na­kon me­ča.

 

Da­nas sa­op­šte­nje za ja­vnost

 

- Ni­ti je­dan fun­kci­oner Ve­le­ža, dan na­kon me­ča ni­je že­lio ja­vno pri­ča­ti o ne­mi­lim sce­ne­ma ko­je ko­je su „ro­đe­ni“ u su­bo­tu do­ži­vje­li na sta­di­onu Ko­še­vo. Ovih da­na (vje­ro­va­tno da­nas op.a) će­mo iz­da­ti sa­op­šte­nje za ja­vnost - ka­že Ća­mil Zu­hrić, pred­sje­dnik Ve­le­ža.

 

Kaj­taz: Ne di­za­ti ten­zi­je

 

Se­jad Kaj­taz, pro­slav­lje­no kri­lo Ve­le­ža, biv­ši re­pre­zen­ta­ti­vac, džen­tlmen u ko­pa­čka­ma i sa­da kao spor­tski di­re­ktor, ova­ko gle­da na ko­šev­sku uta­kmi­cu i bu­du­ćnost ro­đe­nih.

 

- Re­mi je obje­kti­van re­zul­tat. Sa­ra­je­vo je ima­lo ini­ci­ja­ti­vu. Mo­gli su nas do­bi­ti, a mo­gli smo i mi po­bi­je­di­ti. Ne tre­ba di­za­ti ten­zi­je zbog in­ci­de­na­ta. I Ve­lež i Sa­ra­je­vo su ve­li­ki klu­bo­vi. Nas je kre­nu­lo, za­hva­lju­ju­ći no­voj upra­vi, lju­di­ma ko­ji su do­ni­je­li dos­ta pro­mje­na. Ne tre­ba to ni­ko­me sme­ta­ti. Sa­da nam do­la­ze La­kta­ši, na­dam se da će­mo nas­ta­vi­ti us­pje­šan niz -izja­vio je Kaj­taz.

 

Ve­lež je za­slu­žio ko­re­ktan tre­tman

 

Go­di­na­ma se Ve­lež pa­tio, ispa­dao i ula­zio. Ri­jet­ki su, po­put Sa­mi­ra Će­ma­lo­vi­ća (uz ve­li­ku po­moć Va­he, Du­ška, Bi­je­di­ća, Ma­re, Čor­be...), svih ovih go­di­na održa­va­li Ve­lež u ži­vo­tu. I on­da se oku­pi­la je­dna mo­ćna, po­le­tna, am­bi­cio­zna eki­pa oko Ća­mi­la Zu­hri­ća; Kaj­taz, Ta­no­vić, pre­dvo­đe­na mla­dim tre­ne­rom i na­ja­vi­la no­vi po­re­dak na no­go­me­tnoj sce­ni. I ko­me to sa­da sme­ta? Ve­lež ni­je za­slu­žio tu­ču nje­go­vih igra­ča i fun­kci­one­ra. Kao da Ro­đe­ni ni­su do­vo­ljno pro­pa­ti­li pro­tje­ri­va­njem sa svog sta­di­ona. I ne­ki klu­bo­vi «pri­ja­te­lji» pro­te­klih su go­di­na­ma ku­mo­va­li ispa­da­njem Ve­le­ža iz li­ge, os­tav­lja­ju­ći klu­bo­ve iz pro­vin­ci­je i tra­di­ci­je. Sa­da kad se ci­je­li Mos­tar di­gao na no­ge da vra­ti Ve­lež na po­zi­ci­je ko­je mu pri­pa­da­ju, ne­ki­ma to kao da sme­ta. Ve­lež je u tri ko­la sa­mo na spor­tskom po­lju osvo­jio se­dam bo­do­va. Svim lju­bi­te­lji­ma fu­dba­la tre­ba­lo bi bi­ti dra­go što se na sta­re po­zi­ci­je vra­ća­ju Ve­lež i Bo­rac