Click here for Myspace Layouts

BH SPORT

Dobrodošli na Blog koji ima za cilj da ukaže na sve negativnosti kao i na sve pozitivne stvari u našem sportu

31.08.2009.

Dino Đurbuzović : Bit će Željo opet šampion!

Po­vra­tnik na klu­pu «pla­vih s Grba­vi­ce», Di­no Đur­bu­zo­vić, po­no­vo je pos­tao dio ti­ma ko­ji će uči­ni­ti sve da Že­lje­zni­čar izve­de na pu­te­ve sta­re sla­ve. Odmah na po­čet­ku ove se­zo­ne Pre­mi­jer li­ge BiH, no­va - sta­ra Upra­va i stru­čni štab po­ka­zu­ju da Že­lje­zni­ča­ru že­le sa­mo naj­bo­lje. Đur­bu­zo­vić ko­ji je pri­je vi­še­mje­se­čne pa­uze ko­ju je na­pra­vio, go­di­na­ma ra­dio kao tre­ner u Že­lje­zni­ča­ru, te u po­sli­je­ra­tnom pe­ri­odu bio i šef stru­čnog šta­ba, ka­že da u Že­lji du­go ni­je pos­to­jao ta­kav en­tu­zi­ja­zam kod lju­di ko­ji ga vo­de.

 

- Že­lju vo­de Že­lji­na dje­ca i to je ono što je po­zi­ti­vno bi­lo odmah na star­tu na­šeg oku­plja­nja. Adnan Gu­šo, Amar Osim, Al­mir Me­mić i ja smo se oku­pi­li bez ne­kih pre­ve­li­kih na­ja­va. Sa Osi­mom sa­ra­đu­jem prvi put. Kad je tre­ba­lo oku­pi­ti ovaj stru­čni štab, no­vo­for­mi­ra­na Upra­va prvo je sje­la i do­bro ra­zmi­sli­la o na­re­dnim po­te­zi­ma. Zna­či, ni­je bi­lo ni­ka­kvih po­zi­va ti­pa «Bit ćeš tre­ner, spre­mi se...» ne­go je to odlu­ka je­dnog ko­le­kti­va - ka­že Đur­bu­zo­vić.

 

Am­bi­ci­je Že­lje­zni­ča­ra ove go­di­ne ni­su pre­ve­li­ke. Ova se­zo­na je na­mje­nje­na za ne­što dru­go.

 

- Ova se­zo­na će bi­ti is­ko­ri­šte­na za uda­ra­nje ja­kog te­me­lja eki­pi. Me­đu­tim, ako nam se uka­že šan­sa za sa­mi vrh ta­be­le nor­mal­no da će­mo je is­ko­ris­ti­ti. Vra­ti­li smo na­vi­ja­če i op­ti­mi­zam kod njih što je ta­ko­đer vrlo va­žno.

 

Đur­bu­zo­vić ka­že da se Že­lje­zni­čar do­slo­vno mo­ra di­ći sa dna.

 

- Onaj stra­šni tim ko­ji smo ima­li pri­je se­dam - osam go­di­na, sa Ali­ho­dži­ćem, Mu­ha­re­mo­vi­ćem, Gre­di­ćem, Mu­ra­to­vi­ćem, Ha­sa­gi­ćem... mo­rao se du­go stva­ra­ti, ali kad se stvo­rio i stao na no­ge Že­ljo je ha­rao li­gom. Na ža­lost, sve je pro­pa­lo. E, sad nas is­ta stvar če­ka i ovaj put. Iz­gra­dnja ti­ma ispo­čet­ka. Uz pos­to­je­ći ka­dar, Be­kri­ća, Co­ca­li­ća, Me­ša­no­vi­ća, Še­hi­ća... ovaj tim će us­ko­ro tre­ba­ti sa­mo na­do­gra­dnju i ni­šta vi­še. Mi već ra­di­mo na to­me. Ako Bog da, po­no­vo će na Grba­vi­cu do­ći plo­dna se­zo­na i no­vi pe­ha­ri.

 

O no­voj se­zo­ni do­ma­ćeg prven­stva naš su­go­vor­nik ima po­zi­ti­vno miš­lje­nje.

 

- Ni­kad bo­lji start. Ne­što se uči­ni­lo i to je već sad evi­den­tno. Gos­ti no­se bo­do­ve "kao lo­pa­tom", ni­ko se ne ža­li pre­vi­še, a Ve­lež i Bo­rac su eki­pe ko­je su po­sli­je du­go go­di­na vra­ti­le u sa­mi vrh bh. fu­dba­la za­hva­lju­ju­ći kva­li­te­tnom ra­du i do­brim igra­ma. Sa­mo da ova­ko nas­ta­vi - ka­zao je Đur­bu­zo­vić u raz­gvo­oru za "San".

 

Re­zul­tat Sa­ra­je­va tre­ba po­što­va­ti

 

O re­zul­ta­ti­ma na­ših ti­mo­va na evrop­skoj sce­ni Di­no Đur­bu­zo­vić ima sa­mo ri­je­či hva­le. Po­se­bno je po­zi­ti­vno izne­na­dio re­zul­tat grad­skih ko­mši­ja sa Ko­še­va.

 

- Zrinj­ski, Sla­vi­ja, Ši­ro­ki su uči­ni­li ko­li­ko su mo­gli u ovom tre­nut­ku ma­da je, či­ni mi se, Ši­ro­ki mo­gao i ko­rak da­lje jer pro­tiv Mu­ra­to­vi­će­vog Štur­ma ma­lo im je fa­li­lo. Sa­ra­je­vo je pri­ča za se­be. Po­red ve­li­kog us­pje­ha sa­mim pro­las­kom u doi­gra­va­nje za Euro­li­gu, ono što bi po­se­bno iz­dvo­jio jes­te či­nje­ni­ca da je Ja­njo­šev tim u sva­kom me­ču na stra­ni za­bio gol. Mi­slim da se sa­da u Pre­mi­jer li­gi mo­že oče­ki­va­ti nji­hov po­vra­tak u gor­nji dio ta­be­le -kom­pli­men­ti­ra Di­no svom ko­le­gi i pri­ja­te­lju Ja­njo­šu.

 

 

31.08.2009.

Đedović : Družim se sa zvijezdom Barse Henrijem

Ni­had Đe­do­vić (19) ko­šar­ka­ški re­pre­zen­ta­ti­vac Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, sa sve­ga 16 go­di­na oti­šao je u Bar­ce­lo­nu, a u na­re­dnoj se­zo­ni prvi put će ima­ti pra­vu pri­li­ku za do­ka­zi­va­nje u ACB li­gi. I u dre­su re­pre­zen­ta­ci­je u uta­kmi­ca­ma ba­ra­ža za odla­zak na Evrop­sko prven­stvo odi­grao je naj­bo­lje par­ti­je, iako je bio naj­mla­đi ko­šar­kaš u eki­pi. Ni­had je sa­zrio pri­je ne­go li je to bi­lo ko oče­ki­vao. Odras­tao je, re­zo­ni su mu dru­ga­či­ji, zreo je, ta­ko mlad, a već ja­ko sta­bil­na oso­ba.

 

Pa­li smo iako fa­vo­ri­ti

 

- Ušli smo u ci­klus kao fa­vo­ri­ti, ali ni­smo ima­li sre­će. Do­bi­li smo tri uta­kmi­ce i on­da iz­gu­bi­mo čet­vrtu. Pu­no je utje­ca­lo na re­pre­zen­ta­ci­ju to što ni­su do­šli ve­oma bi­tni ko­šar­ka­ši za nas, kao što su Te­le­to­vić, Iko­nić, Va­si­lje­vić, šte­ta što ni­je bi­lo Su­to­na os­ta­lih. Me­đu­tim, mi smo se gru­pi­sa­li, htje­li smo po­ka­za­ti da ima­mo kva­li­tet i da mo­že­mo. Na kon­cu ni­smo us­pje­li i to nas je ras­tu­ži­lo. Htio sam da igram pro­tiv Fran­cus­ke, da se su­pros­ta­vim Tonyu Par­ke­ru, da vi­di­mo gdje smo. Ne kri­vim ni­ko­ga, ni se­le­kto­ra ni sai­gra­če. Svi su že­lje­li naj­bo­lje, ali nam se ni­je da­lo - vrti film Đe­do­vić.

 

Za­što stal­no na­pa­di na 24 se­kun­de?

 

- Što se ti­če mo­je igre, ja sam pre­za­do­vo­ljan. Po­ka­zao sam da mo­gu, da sam do­vo­ljno kva­li­te­tan da igram na naj­vi­šem ni­vou. Ono što mo­žda ja­vnost ne zna, ni­ti je­dna akci­ja na uta­kmi­ci ni­je se igra­la na me­ne. Uvi­jek sam is­ka­kao iz sis­te­ma i odlu­či­vao se na sa­mos­tal­ne ro­le. Ni­je to ni­šta lo­še, to je do­bro. Ne kri­ti­ku­jem ni­ko­ga, ali mi smo stal­no igra­li na­pad 24 se­kun­de, pa šta se otvo­ri...

 

Tre­nin­zi sa ve­de­ta­ma

 

Ka­ko je tre­ni­ra­ti sa zvi­jez­da­ma Bar­se?

 

- Za ove tri go­di­ne sam pu­no na­pre­do­vao. Do­bio sam na kva­li­te­tu, do­bio sam na is­kus­tvu. Dru­ga­či­je je kad sva­ki dan tre­ni­ram s Na­va­rom, Ba­si­le­om, Ilja­so­vom i os­ta­lim zvi­jez­da­ma Bar­ce­lo­ne. Pu­no sam učio na sva­kom tre­nin­gu. Vi­dio sam gdje gri­je­šim, tre­ne­ri su mi su­ge­ri­sa­li šta tre­bam is­pra­vi­ti, šta je do­bro. Pos­tao sam ozbi­ljni­ji na te­re­nu, ne srljam, smi­ren sam i pu­no ra­zmiš­ljam. Ali, da­le­ko od to­ga da sam kom­ple­tan. Sa 19 go­di­na imam to­li­ko to­ga da na­učim.

 

O Ka­ta­lo­ni­ji, Bar­se­lo­ni pri­ča sa odu­šev­lje­njem...

 

- Pri­va­tno se igra­či Bar­ce­lo­ne ne dru­že pu­no. Oni su ve­li­ki pro­fe­si­onal­ci, do­đu sat pri­je tre­nin­ga, odu sat vre­me­na na­kon tre­nin­ga. Na tre­nin­gu se dru­ži­mo, pu­no raz­go­va­ra­mo, sta­ri­ji igra­či mi po­ma­žu, da­ju sa­vje­te. Ali ri­jet­ko kad po­pi­je­mo ka­fu. Izu­zev sa Ja­kom La­ko­vi­čem i Er­sa­nom Ilja­so­vom, s ko­ji­ma sam i pri­va­tno do­bar pri­ja­telj.

 

"Voz­dra" Eto,o

 

Pri­ča ka­ko se upo­znao sa zvi­jez­da­ma Bar­se­lo­ne.

 

- Fu­dba­le­ri su ve­li­ke zvi­jez­de. Oni su je­dnos­ta­vno oso­be ko­je lju­di u Bar­ce­lo­ni naj­vi­še po­štu­ju. Na Camp Nou sta­di­onu sva­ku uta­kmi­cu je sko­ro 100 hi­lja­da na­vi­ja­ča. Do­la­ze na tre­nin­ge, po­ku­ša­va­ju se sli­ka­ti sa zvi­jez­da­ma Bar­ce. Imao sam pri­li­ku da se upo­znam i raz­go­va­ram sa Theryem Henryem i Sa­mu­elom Eto'om, za vri­je­me je­dnog ru­čka. Upo­zna­li smo se, pri­ča­li ma­lo, su­per su lju­di. Ni­smo ula­zi u ne­ke du­blje raz­go­vo­re, ali ne­vje­ro­va­tno su opu­šte­ni i pri­ro­dni.

 

O klu­bu u ko­jem je na po­su­dbi...

 

- Bar­ce­lo­na me je po­su­di­la slje­de­ću se­zo­nu u Obra­do­iro, ko­šar­ka­ški klub iz gra­da San­ti­ago de Com­pos­te­la u po­kra­ji­ni Ga­li­ci­ja. Osno­van je 1970. go­di­ne, a tre­nu­tno nas­tu­pa u špan­skoj ACB li­gi. Klub nas­tu­pa pod spon­zor­skim ime­nom Xaco­beo Blu:sens. Bi­la je so­lu­ci­ja da odem u Man­re­su, pa u Mur­ciu. Na kra­ju sam za­vršio u Obra­do­iru. Klub je tek ušao u ACB li­gu, imat ću pri­li­čno ve­li­ku mi­nu­ta­žu. Bar­ce­lo­na oče­ku­je od me­ne da se do­ka­žem, ka­ko bi me vra­ti­li i ko­na­čno mi pru­ži­li pra­vu šan­su. Eto, već u prvom ko­lu u no­voj se­zo­ni igra­mo pro­tiv Bar­ce.

Ni­je im­pre­si­oni­ran NBA li­gom

 

Hva­li Ame­ri­ku, drže se Evro­pe

 

- Ni­sam uo­pće im­pre­si­oni­ran NBA li­gom. I ne ra­zmiš­ljam o njoj. Mo­žda bi vo­lio ne­kad da odem na je­dnu se­zo­nu, ali tek to­li­ko da vi­dim ka­ko je ta­mo. Pu­no vi­še ra­zmiš­ljam o to­me da uspi­jem u Špa­ni­ji, u Evro­pi, jer se ov­dje igra sve bo­lje i bo­lje iz go­di­ne u go­di­nu. ACB li­ga je vrh, ov­dje je su­per igra­ti, ta­ko da za­is­ta ne­ma ra­zlo­ga da se upu­štam u ne­ke dru­ge avan­tu­re.

 

O svom ma­ti­čnom klu­bu...

 

 - Re­do­vno pra­ti svoj biv­ši klub. Dra­go mi je što se na­pre­du­je iz go­di­ne u go­di­ne. Dra­go mi je što su se obez­bje­di­li na du­že sta­ze sa je­dnim kva­li­te­tnim tre­ne­rom kao što je Vla­da Vu­ko­ičić. Bo­sna ima do­bar tim, kva­li­te­tne igra­če, ali mi­slim da je klju­čna stvar no­vac. Kad se ima pa­ra, mo­že se na­pra­vi­ti i re­zul­tat.

 

O Mir­zi Te­le­to­vi­ću...

 

- Mir­za mi je su­per pri­ja­telj i čes­to se ču­je­mo, a i vi­di­mo kad ima­mo pri­li­ku. On je izras­tao u je­dnog od naj­bo­ljih kril­nih cen­ta­ra u Evro­pi. Do­bio je no­vi ugo­vor i sa­da mu je la­kše. Su­per je de­čko, odli­čan ko­šar­kaš, vrlo ci­je­njen u Špa­ni­ji. Šte­ta je što ni­je igrao za re­pre­zen­ta­ci­ju, jer nam je pu­no ne­dos­ta­jao - izja­vio je Đe­do­vić na kra­ju raz­go­vo­ra za "San".

 

Ni­ha­dov mla­đi brat sa 12 go­di­na je je­dan od naj­ta­len­to­va­ni­jih ko­šar­ka­ša u Špa­ni­ji. Od na­re­dne se­zo­ne i on će u Bar­ce­lo­nu. A Ni­ha­do­va je že­lja da os­ta­vi tra­ga u špan­skoj i evrop­skoj ko­šar­ci uo­pće. Sa 19 go­di­na sti­ći će na­pra­vi­ti još pu­no li­je­pih stva­ri u evrop­skoj ko­šar­ci.

 

Ka­fa sa Ilja­so­vom

 

- Ži­vje­ti u Bar­ce­lo­ni, po­go­to­vo mla­dom čo­vje­ku kao što sam ja je za­is­ta os­tva­re­nje sna. Grad je pre­li­jep, lju­di su za­is­ta pre­di­vni. Kad si član je­dnog su­per ja­kog spor­tskog ko­le­kti­va kao što je Bar­ce­lo­na, on­da uži­vaš ve­li­ko po­što­va­nje. Po­go­to­vo se to odno­si na fu­dba­le­re. Na­kon njih su ko­šar­ka­ši dru­gi po po­pu­lar­nos­ti. Špan­ci su ina­če di­vni lju­di, dos­ta su lju­ba­zni, srda­čni, vrlo oda­ni - za­klju­ču­je Ni­had.

31.08.2009.

Škaljić: Imali smo i sreće, ali ona prati samo hrabre

Na­kon čet­vrtog tri­jum­fa se­zo­ne i pe­te uzas­to­pne uta­kmi­ce bez po­ra­za, po sve­mu su­de­ći mno­gi­ma je ra­zma­gli­lo is­pred oči­ju je­dnu is­ti­nu: re­zul­ta­ti Ve­le­ža u prva če­ti­ri ko­la ni­su bi­li ni­ma­lo slu­čaj­ni. Kao šlag na tor­tu sti­gao je no­vi tri­jumf i to gos­tu­ju­ći. Sa­vla­dan je Le­otar na neo­svo­ji­vim Pli­ca­ma, na ko­ji­ma su „ro­đe­ni", ne baš ta­ko da­vno, pri­mi­li de­set ko­ma­da. Vje­ro­va­tno se i naj­ve­ći za­lju­blje­ni­ci „ro­đe­nih" ne sje­ća­ju po­slje­dnjeg tri­jum­fa Ve­le­ža na gos­tu­ju­ćem te­re­nu, ka­da su ta­daš­nji iza­bra­ni­ci Ane­la Ka­ra­be­ga, sla­vi­li pro­tiv ta­da fe­nje­ra­ša, a da­nas dru­go­li­ga­ša Že­pča, u apri­lu 2008. go­di­ne. Is­ti­na, u pro­šloj se­zo­ni, Ve­lež je u vi­še na­vra­ta bio pred vra­ti­ma gos­tu­ju­će po­bje­de, ali su ih u to­me obi­čno spri­je­ča­va­le su­dij­ske la­krdi­je, Go­ra­na Pa­ra­dži­ka i os­ta­lih dje­li­la­ca (ne)prav­de i nje­mu sli­čnih. Zbog sve­ga ka­za­nog ova ve­li­ka po­bje­da još vi­še do­bi­va na te­ži­ni, a njo­me su se „ro­đe­ni" po­no­vi pro­bi­li na sa­mi vrh ta­be­le.

 

- Odi­gra­li smo ve­oma do­bru uta­kmi­cu po­se­bno na ta­kti­čkom pla­nu. Za­tvo­ri­li smo do­bro pri­la­ze na­šem go­lu, svje­sno pre­pus­tiv­ši sre­di­nu te­re­na Le­ota­ru, te če­ka­li pri­li­ku iz pre­ki­da i kon­tra na­pa­da, što je na kra­ju bi­lo do­vo­ljno za ve­li­ku po­bje­du. Mo­ram da ka­žem da smo u po­je­di­nim mo­men­ti­ma ima­li i ma­lo sre­će, ali sre­ća pra­ti hra­bre - ka­že Asim Ška­ljić je­dan od naj­bo­ljih po­je­di­na­ca u dre­su Ve­le­ža u su­bo­tnjem me­ču.

 

El­vir Čolić je po prvi put u svo­joj ka­ri­je­ri no­sio ka­pi­ten­sku tra­ku na zva­ni­čnoj uta­kmi­ci Ve­le­ža. Ta­ko je 23-go­diš­nji Čolić pos­tao je­dan od naj­mla­đih ka­pi­te­na u his­to­ri­ji Ve­le­ža, a čast da po­ne­se tra­ku do­bio je zbog na nei­gra­nja Oba­da, Za­imo­vi­ća te Ve­la­gi­ća.

 

Osim odu­šev­lje­nja zbog ve­li­ke po­bje­de, u Mos­ta­ru ne skri­va­ju ni odu­šev­lje­nje i za­do­volj­stvo zbog pri­je­ma ko­ji je u su­bo­tu u Tre­bi­nju ima­la ek­spe­di­ci­ja Ve­le­ža od stra­ne do­ma­ći­na. Čita­vim to­kom su­sre­ta na te­re­nu kao i na tri­bi­na­ma «Po­li­ca» je sve pro­te­klo fer i spor­tski, a na sa­mom kra­ju me­ča tre­binj­ska pu­bli­ka je gos­te iz Mos­ta­ra is­pra­ti­la gro­mo­gla­snim apla­uzom. Je­di­nu mrlju na her­ce­go­va­čki der­bi ba­cio je su­di­ja Adnan Per­van ko­ji je žu­te kar­to­ne di­je­lio kao dje­da mraz dje­ci po­klo­ne, pa je u ta­bo­ru Ve­le­ža u su­bo­tu "po­žu­tje­lo" čak de­vet igra­ča.

 

Ko­li­ko je va­žan za tim Ve­le­ža, Emir Ha­dži­đul­bić je do­ka­zao i u Tre­bi­nju. Is­ku­sni gol­man u vi­še na­vra­ta je ču­de­snim in­ter­ven­ci­ja­ma spa­ša­vao svo­ju mre­žu te svo­jim odli­čnim in­ter­ven­ci­ja­ma Ve­le­žu do­nio no­vi tri­jumf i pro­boj na če­lo ta­be­le. Fu­dbal­ska epi­de­mi­ja ha­ra Mos­ta­rom i Her­ce­go­vi­nom, a sve zbog us­pje­ha Ro­đe­nih. Ha­dži­đul­bić, Čolić, Za­imo­vić, Ve­la­gić, Dža­fić, su naj­po­pu­lar­ni­je oso­be, ali us­pje­ha ne bi bi­lo da ni­je Sa­mi­ra Će­ma­lo­vi­ća, Ća­mi­la Zu­hri­ća, Se­je Kaj­ta­za, Se­di­na Ta­no­vi­ća, te sva­ka­ko je­dnog od naj­bo­ljih tre­ne­ra u BiH, mla­dog Ab­du­la­ha Ibra­ko­vi­ća.

 

Učeš­će na Hu­ki­nom me­mo­ri­ja­lu

 

Ve­lež će u sri­je­du i čet­vrtak bi­ti su­di­onik tra­di­ci­onal­nog me­mo­ri­ja­la „Mus­ta­fa Hu­kić", ko­jeg or­ga­ni­zu­je FK Slo­bo­da. Na taj na­čin će Mos­tar­ci oda­ti po­čast le­gen­di na­šeg fu­dba­la, te nas­ta­vi­ti odli­čne odno­se ko­je ima­ju sa FK Slo­bo­da. Po­me­nu­ti tur­nir na ko­me će Ve­lež odi­gra­ti dvi­je uta­kmi­ce će do­bro do­ći stru­ci „ro­đe­nih" da do­da­tno ui­gra tim s ob­zi­rom da će na me­mo­ri­ja­lu pri­li­ku do­bi­ti svi igra­či izu­zev po­vri­je­đe­nog De­mi­ća te Adi­na Dža­fi­ća ko­ji će u tim da­ni­ma ima­ti oba­ve­ze pre­ma mla­doj re­pre­zen­ta­ci­ji.

 

Ći­ro, uzmi Ha­dži­đul­bi­ća!

 

Ni­kom ni­je dra­go što je Mi­ro­slav Bla­že­vić u stra­hu zbog gol­ma­na. Ne­ma­ma Su­pić mje­se­ci­ma ne bra­ni, a upi­tan je nas­tup Asmi­ra Be­go­vi­ća. Nes­hva­tlji­vo je da ni­ko od Ći­ri­nih su­ra­dni­ka ni­je spo­me­nuo Emi­ra Ha­dži­đul­bi­ća, ko­ji go­di­na­ma u kon­ti­nu­ite­tu bra­ni sa dos­ta us­pje­ha. Is­ku­san je, do­ka­zan i po­uz­dan. Su­pić je vje­ro­va­tno ko­ris­tan, ali ka­da ima uta­kmi­ca, ali u po­zi­ci­ji ka­kvoj je sa­da, ri­zi­čno je i opa­sno sta­vi­ti ga na gol. Osim "Ha­dži­je" Ći­ro bi mo­gao obra­ti­ti paž­nju na sjaj­nog El­vi­ra Čoli­ća, te na sves­tra­nog de­fan­ziv­ca As. Ška­lji­ća

31.08.2009.

Mersudin Ahmetović : Igram u životnoj formi

Mersudin Ahmetović, bh. internacionalac u dresu ruskog premijerligaša Rostova, u gostujućem meču s Kriljom Sovjetov (2:2) postigao je svoj drugi ovosezonski pogodak u 18 nastupa. Nekadašnji napadač tuzlanske Slobode već je drugu sezonu u Rostovu, s kojim je lani izborio plasman u najviši rang.


- Igram u životnoj formi. Na vrućem gostovanju u Samari postigao sam gol za 2:2. Ranije sam pogodio i protiv Himkija, prije tri kola - kaže korpulentni, 191 centimetar visoki Ahmetović.


Ruski mediji s velikim simpatijama govore o brzonogom Bosancu. Zbog sve boljih partija te zavidne borbenosti i veoma pozitivnog karaktera, omiljen je u ekipi, a komentatori ga usljed njegovog fizičkog izgleda i porijekla porede sa čuvenim Zlatanom Ibrahimovićem.


- Dobrim igrama nastojim skrenuti pažnju našeg selektora Ćire Blaževića. Spreman sam, želim, a mislim i da mogu pomoći reprezentaciji BiH - dodaje Ahmetović.


Sedam golova u posljednjih šest kola


Mersudin Ahmetović rođen je 19. februara 1985. godine u Kalesiji. Nastupao je za Radnički iz Lukavca, banovićku Budućnost i tuzlansku Slobodu, u kojoj se, međutim, nije previše naigrao.  Prošle godine prešao je u Rostov kao slobodan igrač i isplatio se klubu, kojem je sa sedam golova u posljednjih šest kola pomogao da osvoji prvo mjesto u drugom rangu takmičenja. U Premijer ligi Rusije Rostov nakon 19 kola zauzima 12. mjesto, s pet pobjeda, osam remija i šest poraza.

 

31.08.2009.

Porazi Mekića i Cerić

Dva bosanskohercegovačka predstavnika, Amel Mekić i Larisa Cerić, eliminirani su u drugom kolu SP u judou. Na Svjetskom prvenstvu u Rotterdamu Amel Mekić je zaustavljen od Tadžikistanca Muhamadmuroda Abdurahmonova dok je zlato pripalo Maksimu Rakovu iz Kazahstana.


Larisu Cerić koja je nastupila u kategoriji više od 78 kg eliminirala je turska predstavnica Gulasah Kocaturk dok se zlatom okitila Kineskunja Tong Wen.

31.08.2009.

Muratović i Bukva prekinuli sjajan niz Rieda

U nedjelju su odigrane tri posljednje utakmice šestog kola austrijske nogometne lige. U 290. gradskom derbiju Austria i Rapid u Beču su odigrali neriješeno, 1-1. Poveli su domaći na ispunjenom stadionu Franz Horr (13.400 gledatelja) golom Čeha Tomaša Juna u u 46. minuti. Konačan je rezultat postavio 14 minuta kasnije austrijski reprezentativac Maierhofer.


Nogometaši Sturma iz Graza senzacionalno su slavili 2-1 na gostovanju kod Reida, sastava koji je do ove utakmice na svom travnjaku nanizao 20 utakmica bez poraza. Gosti su poveli pogotkom našeg reprezentativca Samira Muratovića u 34. minuti. Na 1-1 u 51. je izjednačio Drechsel, da bi konačan rezultat postavio mladi Haris Bukva (21), još jedan bosansko-hercegovački nogometaš gostiju, u 86. minuti. Tri je minute prije Bukva, inače mladi austrijski reprezentativac, ušao u igru.


Muratović se osim na onoj strijelaca, našao se i na listi “požutjelih” igrača.