Alen Škoro : Na putu ka zvijezdama povrede su bile neprelazna prepreka

Ne­ka­da naj­ve­ća na­da bh. fu­dba­la, a si­gur­no i da­nas po­naj­bo­lji fu­dba­ler Pre­mi­jer li­ge BiH, Alen Ško­ro, pri­je ne­ko­li­ko mje­se­ci vra­tio se u svoj ma­ti­čni klub FK Sa­ra­je­vo, u ko­jem je po­čeo tre­ni­ra­ti u ra­tnom Sa­ra­je­vu 1993. go­di­ne kad je imao sve­ga 11 go­di­na. Sa 16 go­di­na pos­tao je naj­mla­đi igrač u his­to­ri­ji klu­ba ko­ji je de­bi­to­vao za prvi tim. S vi­si­nom od 1.88 cm. i iz­vrsnom te­hni­kom Ško­ro je bio pre­do­dre­đen da pos­ta­ne fu­dbal­ska kla­sa. Na te­re­nu, Ško­ro je bio i os­tao man­gup, igrač po­te­za i zbog to­ga je za vrlo krat­ko vri­je­me pos­tao lju­bi­mac na­vi­ja­ča Sa­ra­je­va. Po­se­bno je bio po­pu­la­ran po to­me što je lju­tom grad­skom ri­va­lu Že­lje­zni­ča­ru čes­to znao za­bi­ti gol.

 

– Sva­ki gol u ka­ri­je­ri je bi­tan, ali gol u der­bi­ju je ne­što ne­opi­si­vo. Po­se­bno mi je os­tao u sje­ća­nju gol pro­tiv Že­lje na Ko­še­vu, 2003. go­di­ne, ko­ji sam za­bio u 97. mi­nu­ti, a der­bi je za­vršen 1:1 – pri­sje­ća se 28 – go­diš­nji na­pa­dač Sa­ra­je­va.

 

Ipak, peh sa po­vre­da­ma ko­ji ga je čes­to pra­tio spri­je­čio ga je da pos­ta­ne igrač evrop­ske i svjet­ske kla­se. Ško­ro je 2000. go­di­ne na­pus­tio Sa­ra­je­vo i oti­šao u Slo­ve­ni­ju. Na­kon što je vrlo krat­ko igrao za lju­bljan­sku Olim­pi­ju, pre­šao je u ve­li­ki Olim­pik iz Mar­se­ja, gdje su ga do­če­ka­le sve sa­me svjet­ske kla­se, Weah, Gal­las, Ba­kayoko… .

 

– U Mar­se­ju sam se krat­ko za­držao i odi­grao ne­ko­li­ko uta­kmi­ca sa sve sa­mim fu­dbal­skim aso­vi­ma. Ipak, dos­ta sam na­učio od njih i ste­kao ogro­mno is­kus­tvo. Ma­lo je bi­lo nez­go­dno zbog je­zi­ka, pa sam naj­vi­še vre­me­na pro­vo­dio s Jo­va­nom Stan­ko­vi­ćem iz Srbi­je. Sta­di­on Ve­lo­drom je ve­li­čan­stven i li­je­po je bi­lo igra­ti na nje­mu.

 

Ne­is­ku­san, sa sve­ga 19 go­di­na, te­ško se mo­gao pro­bi­ti do prvog ti­ma Olim­pi­ka, pa je epi­zo­da u Mar­se­ju bi­la krat­ka. Na­kon to­ga, Ško­ro je igrao još za švi­car­ski Ser­ve­te, aus­trij­ski GAK, gdje je odi­grao tri se­zo­ne (dao oko 20 go­lo­va), za­tim za hrvat­sku Ri­je­ku i polj­sku Ja­gi­elo­ni­ju, da bi se po­čet­kom ove go­di­ne po­no­vo vra­tio u Sa­ra­je­vo.

 

– Li­je­po mi je u Sa­ra­je­vu, za­do­vo­ljan sam po­tpi­sa­nim ugo­vo­rom, a i li­je­po je bi­ti po­no­vo ku­ći. Iako sam pos­ti­gao pet go­lo­va u pet ko­la, ko­li­ko sam odi­grao, još ni­sam dos­ti­gao naj­bo­lju for­mu. Ipak, bi­tno je da sam zdrav, po­vre­da vi­še ne­ma, ta­ko da oče­ku­jem još vi­še go­lo­va u naj­dra­žem dre­su.

 

Već dvi­je go­di­ne Alen je sre­tno ože­njen i otac je se­dmo­mje­se­čne cu­ri­ce. Ka­že da, kad ni­je na fu­dbal­skim te­re­ni­ma, s po­ro­di­com pro­vo­di svo svo­je slo­bo­dno vri­je­me. Ka­da je Pre­mi­jer li­ga u pi­ta­nju, is­ti­če da je u odno­su na se­zo­nu 2002./03. go­di­nu kad je po­slje­dnji put no­sio dres Sa­ra­je­va, kva­li­tet su­đe­nja sa­da na mno­go ve­ćem ni­vou.

 

– Iako je li­ga ne­što sla­bi­ja, su­đe­nje je bo­lje i to me ra­du­je. Mi­slim da su i TV pre­no­si uta­kmi­ca dos­ta do­pri­ni­je­li to­me.

 

Dok je bio u inos­tran­stvu, kroz klub su pro­šli mno­gi fu­dba­le­ri, ta­ko da se Ško­ro na­kon po­vrat­ka mo­rao upo­zna­va­ti sa sko­ro ci­je­lim ti­mom.

 

– Do­bro sam se uklo­pio u tim. Naj­vi­še se dru­žim sa Ala­imom jer ga do­bro po­zna­jem ot­pri­je – ka­zao je na kra­ju Ško­ro.

 

                                               Za­hva­lan Agi­mu Ni­ko­li­ću

 

Tre­ni­ra­li su ga mno­gi tre­ne­ri i Ško­ro je ugla­vnom bio u do­brim odno­si­ma s nji­ma. Ipak, je­dan mu je po­se­bno os­tao u sje­ća­nju.  – Tre­ner Agim Ni­ko­lić je di­rek­tno ve­zan za mo­je po­čet­ke u omla­din­skom po­go­nu FK Sa­ra­je­vo. Me­ne i os­ta­le mla­de fu­dba­le­re tre­ner Ni­ko­lić je us­mje­ra­vao na pra­vi put. On je ta­čno znao kad tre­ba po­vu­ći pra­vi po­tez, te ka­ko i na ko­ji na­čin pru­ži­ti po­dršku me­ni i mo­jim sui­gra­či­ma i za­hva­lan sam mu za to.

 

                                               Ro­nal­do broj je­dan

 

Pi­ta­li smo ga ko­ju od li­ga pe­ti­ce naj­vi­še pra­ti, te ko­jeg fu­dba­le­ra naj­vi­še vo­li gle­da­ti na TV ekra­ni­ma.

 

– Špa­ni­ja de­fi­ni­ti­vno! Oni su bez prem­ca, jer ih kra­si pa­met u igri, te­hni­ka, lje­po­ta… . Od igra­ča, Ro­nal­do, ali ne ovaj no­vi ne­go onaj sta­ri, Bra­zi­lac, os­tao mi je i da­lje broj je­dan. On je fu­dbal­ski fe­no­men.

bhsport
Informisite se o BH sportu

Komentariši