Đedović : Družim se sa zvijezdom Barse Henrijem

Ni­had Đe­do­vić (19) ko­šar­ka­ški re­pre­zen­ta­ti­vac Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, sa sve­ga 16 go­di­na oti­šao je u Bar­ce­lo­nu, a u na­re­dnoj se­zo­ni prvi put će ima­ti pra­vu pri­li­ku za do­ka­zi­va­nje u ACB li­gi. I u dre­su re­pre­zen­ta­ci­je u uta­kmi­ca­ma ba­ra­ža za odla­zak na Evrop­sko prven­stvo odi­grao je naj­bo­lje par­ti­je, iako je bio naj­mla­đi ko­šar­kaš u eki­pi. Ni­had je sa­zrio pri­je ne­go li je to bi­lo ko oče­ki­vao. Odras­tao je, re­zo­ni su mu dru­ga­či­ji, zreo je, ta­ko mlad, a već ja­ko sta­bil­na oso­ba.

 

Pa­li smo iako fa­vo­ri­ti

 

– Ušli smo u ci­klus kao fa­vo­ri­ti, ali ni­smo ima­li sre­će. Do­bi­li smo tri uta­kmi­ce i on­da iz­gu­bi­mo čet­vrtu. Pu­no je utje­ca­lo na re­pre­zen­ta­ci­ju to što ni­su do­šli ve­oma bi­tni ko­šar­ka­ši za nas, kao što su Te­le­to­vić, Iko­nić, Va­si­lje­vić, šte­ta što ni­je bi­lo Su­to­na os­ta­lih. Me­đu­tim, mi smo se gru­pi­sa­li, htje­li smo po­ka­za­ti da ima­mo kva­li­tet i da mo­že­mo. Na kon­cu ni­smo us­pje­li i to nas je ras­tu­ži­lo. Htio sam da igram pro­tiv Fran­cus­ke, da se su­pros­ta­vim Tonyu Par­ke­ru, da vi­di­mo gdje smo. Ne kri­vim ni­ko­ga, ni se­le­kto­ra ni sai­gra­če. Svi su že­lje­li naj­bo­lje, ali nam se ni­je da­lo – vrti film Đe­do­vić.

 

Za­što stal­no na­pa­di na 24 se­kun­de?

 

– Što se ti­če mo­je igre, ja sam pre­za­do­vo­ljan. Po­ka­zao sam da mo­gu, da sam do­vo­ljno kva­li­te­tan da igram na naj­vi­šem ni­vou. Ono što mo­žda ja­vnost ne zna, ni­ti je­dna akci­ja na uta­kmi­ci ni­je se igra­la na me­ne. Uvi­jek sam is­ka­kao iz sis­te­ma i odlu­či­vao se na sa­mos­tal­ne ro­le. Ni­je to ni­šta lo­še, to je do­bro. Ne kri­ti­ku­jem ni­ko­ga, ali mi smo stal­no igra­li na­pad 24 se­kun­de, pa šta se otvo­ri…

 

Tre­nin­zi sa ve­de­ta­ma

 

Ka­ko je tre­ni­ra­ti sa zvi­jez­da­ma Bar­se?

 

– Za ove tri go­di­ne sam pu­no na­pre­do­vao. Do­bio sam na kva­li­te­tu, do­bio sam na is­kus­tvu. Dru­ga­či­je je kad sva­ki dan tre­ni­ram s Na­va­rom, Ba­si­le­om, Ilja­so­vom i os­ta­lim zvi­jez­da­ma Bar­ce­lo­ne. Pu­no sam učio na sva­kom tre­nin­gu. Vi­dio sam gdje gri­je­šim, tre­ne­ri su mi su­ge­ri­sa­li šta tre­bam is­pra­vi­ti, šta je do­bro. Pos­tao sam ozbi­ljni­ji na te­re­nu, ne srljam, smi­ren sam i pu­no ra­zmiš­ljam. Ali, da­le­ko od to­ga da sam kom­ple­tan. Sa 19 go­di­na imam to­li­ko to­ga da na­učim.

 

O Ka­ta­lo­ni­ji, Bar­se­lo­ni pri­ča sa odu­šev­lje­njem…

 

– Pri­va­tno se igra­či Bar­ce­lo­ne ne dru­že pu­no. Oni su ve­li­ki pro­fe­si­onal­ci, do­đu sat pri­je tre­nin­ga, odu sat vre­me­na na­kon tre­nin­ga. Na tre­nin­gu se dru­ži­mo, pu­no raz­go­va­ra­mo, sta­ri­ji igra­či mi po­ma­žu, da­ju sa­vje­te. Ali ri­jet­ko kad po­pi­je­mo ka­fu. Izu­zev sa Ja­kom La­ko­vi­čem i Er­sa­nom Ilja­so­vom, s ko­ji­ma sam i pri­va­tno do­bar pri­ja­telj.

 

"Voz­dra" Eto,o

 

Pri­ča ka­ko se upo­znao sa zvi­jez­da­ma Bar­se­lo­ne.

 

– Fu­dba­le­ri su ve­li­ke zvi­jez­de. Oni su je­dnos­ta­vno oso­be ko­je lju­di u Bar­ce­lo­ni naj­vi­še po­štu­ju. Na Camp Nou sta­di­onu sva­ku uta­kmi­cu je sko­ro 100 hi­lja­da na­vi­ja­ča. Do­la­ze na tre­nin­ge, po­ku­ša­va­ju se sli­ka­ti sa zvi­jez­da­ma Bar­ce. Imao sam pri­li­ku da se upo­znam i raz­go­va­ram sa Theryem Henryem i Sa­mu­elom Eto'om, za vri­je­me je­dnog ru­čka. Upo­zna­li smo se, pri­ča­li ma­lo, su­per su lju­di. Ni­smo ula­zi u ne­ke du­blje raz­go­vo­re, ali ne­vje­ro­va­tno su opu­šte­ni i pri­ro­dni.

 

O klu­bu u ko­jem je na po­su­dbi…

 

– Bar­ce­lo­na me je po­su­di­la slje­de­ću se­zo­nu u Obra­do­iro, ko­šar­ka­ški klub iz gra­da San­ti­ago de Com­pos­te­la u po­kra­ji­ni Ga­li­ci­ja. Osno­van je 1970. go­di­ne, a tre­nu­tno nas­tu­pa u špan­skoj ACB li­gi. Klub nas­tu­pa pod spon­zor­skim ime­nom Xaco­beo Blu:sens. Bi­la je so­lu­ci­ja da odem u Man­re­su, pa u Mur­ciu. Na kra­ju sam za­vršio u Obra­do­iru. Klub je tek ušao u ACB li­gu, imat ću pri­li­čno ve­li­ku mi­nu­ta­žu. Bar­ce­lo­na oče­ku­je od me­ne da se do­ka­žem, ka­ko bi me vra­ti­li i ko­na­čno mi pru­ži­li pra­vu šan­su. Eto, već u prvom ko­lu u no­voj se­zo­ni igra­mo pro­tiv Bar­ce.

Ni­je im­pre­si­oni­ran NBA li­gom

 

Hva­li Ame­ri­ku, drže se Evro­pe

 

– Ni­sam uo­pće im­pre­si­oni­ran NBA li­gom. I ne ra­zmiš­ljam o njoj. Mo­žda bi vo­lio ne­kad da odem na je­dnu se­zo­nu, ali tek to­li­ko da vi­dim ka­ko je ta­mo. Pu­no vi­še ra­zmiš­ljam o to­me da uspi­jem u Špa­ni­ji, u Evro­pi, jer se ov­dje igra sve bo­lje i bo­lje iz go­di­ne u go­di­nu. ACB li­ga je vrh, ov­dje je su­per igra­ti, ta­ko da za­is­ta ne­ma ra­zlo­ga da se upu­štam u ne­ke dru­ge avan­tu­re.

 

O svom ma­ti­čnom klu­bu…

 

 – Re­do­vno pra­ti svoj biv­ši klub. Dra­go mi je što se na­pre­du­je iz go­di­ne u go­di­ne. Dra­go mi je što su se obez­bje­di­li na du­že sta­ze sa je­dnim kva­li­te­tnim tre­ne­rom kao što je Vla­da Vu­ko­ičić. Bo­sna ima do­bar tim, kva­li­te­tne igra­če, ali mi­slim da je klju­čna stvar no­vac. Kad se ima pa­ra, mo­že se na­pra­vi­ti i re­zul­tat.

 

O Mir­zi Te­le­to­vi­ću…

 

– Mir­za mi je su­per pri­ja­telj i čes­to se ču­je­mo, a i vi­di­mo kad ima­mo pri­li­ku. On je izras­tao u je­dnog od naj­bo­ljih kril­nih cen­ta­ra u Evro­pi. Do­bio je no­vi ugo­vor i sa­da mu je la­kše. Su­per je de­čko, odli­čan ko­šar­kaš, vrlo ci­je­njen u Špa­ni­ji. Šte­ta je što ni­je igrao za re­pre­zen­ta­ci­ju, jer nam je pu­no ne­dos­ta­jao – izja­vio je Đe­do­vić na kra­ju raz­go­vo­ra za "San".

 

Ni­ha­dov mla­đi brat sa 12 go­di­na je je­dan od naj­ta­len­to­va­ni­jih ko­šar­ka­ša u Špa­ni­ji. Od na­re­dne se­zo­ne i on će u Bar­ce­lo­nu. A Ni­ha­do­va je že­lja da os­ta­vi tra­ga u špan­skoj i evrop­skoj ko­šar­ci uo­pće. Sa 19 go­di­na sti­ći će na­pra­vi­ti još pu­no li­je­pih stva­ri u evrop­skoj ko­šar­ci.

 

Ka­fa sa Ilja­so­vom

 

– Ži­vje­ti u Bar­ce­lo­ni, po­go­to­vo mla­dom čo­vje­ku kao što sam ja je za­is­ta os­tva­re­nje sna. Grad je pre­li­jep, lju­di su za­is­ta pre­di­vni. Kad si član je­dnog su­per ja­kog spor­tskog ko­le­kti­va kao što je Bar­ce­lo­na, on­da uži­vaš ve­li­ko po­što­va­nje. Po­go­to­vo se to odno­si na fu­dba­le­re. Na­kon njih su ko­šar­ka­ši dru­gi po po­pu­lar­nos­ti. Špan­ci su ina­če di­vni lju­di, dos­ta su lju­ba­zni, srda­čni, vrlo oda­ni – za­klju­ču­je Ni­had.

bhsport
Informisite se o BH sportu

Komentariši